| |
Platon – Aristotel:
Jednog dana počelo je da se priča kako je Aristotel izgovorio da
filozofija i mudrost neće umreti sa Platonom. Stari mudrac Platon mu je
odgovorio: „I ždrebe koje svoju majku udara kopitom govori to onda kad
je iz nje isisalo svu snagu!“ Ja sam ga, kaže Platon, zvao NUS (Bog)
Akademije!
Platon:
Ja sam zahvalan Bogu što sam se rodio kao helen a ne kao varvarin, kao
slobodan čovek, a ne kao rob, kao muškarac, a ne kao žena i u Sokratovo
vreme!
Štirner:
Bolje je pregršt moći (šaka moći) nego vreća puna „prava“!
Perikle:
Jače države čine ono što mogu da učine, a slabije trpe ono što moraju.
Niče:
No kad bi se našao čovek sa dosta moći, on bi zgazio sve naše propise,
basne, mađije i zakone koji greše protiv prirode.
Platon:
Državna politika nije ništa drugo, do ratna veština partija i jagma za
položajima!
Durant:
Narod koji nema duhovnu otadžbinu, nema prava ni na telesnu otadžbinu;
Mihajlo
Đurić:
Nauka je analitičko opisivanje, a filozofija sintetičko objašnjavanje.
Nauka nam daje znanje, ali samo filozofija može da nam da mudrost.
Epikur:
Niko nije premlad ili prestar da mu nije vreme za sreću.
Ruso:
Niko ne treba da bude toliko bogat da drugoga kupi, ni toliko siromašan
da sebe proda!
Erazmo
Roterdamski:
- Jednu stvar imaju sveštenici zajedničku sa svim ljudima: svi se tresu
pred prihodom i novcem i svi znaju uslove u kojima se on stiče!
Erazmo Roterdamski je divlji jezuita i neponovljivi ateista. On je
najveći bezbožnik koji će srušiti stubove sinagoge – jer stalno govori
„čovek je čoveku Bog!“
Aristotel:
Baviti se filozofijom znači dvoje: Prvo, da li se treba baviti i drugo,
posvetiti se filozofskom razmatranju.
Mudrac ne traži sreću, nego slobodu od brige i bola.
Šopenhauer:
Religija je narodna metafizika.
Hrišćnstvo je jedna duboka filozofija pesimizma... Hrišćanstvo je usred
svetske raskoši i moći sačuvalo ideal sveca, budale u Hristu, koji
odbacuje borbu i apsolutno savlađuje individualnu volju!
Niče:
Zar je to moguće!? Ovaj stari svetac u šumi nije čuo da je Bog umro. Ali
Bog je umro i svi Bogovi su umrli... Zaista Vam kažem, njihov kraj je
bio zaista Bogovski! Oni nisu pomračili pa umrli – to je laž. Oni su se
jedared nasmejali i umrli od smeha... Kad bi bilo Bogova, zar bi ja
izdržao da ne budem Bog? Umrli su svi Bogovi, sad tražimo da živi
nadčovek!
Nasmejani lavovi moraju doći. Eto Volter je došao i ubijao smehom!
Kada je došao na vlast (LUJ XVI) i pogledao Volterova i Rusoova dela,
zapisao je: „ova dva čoveka razorila su Francusku!“
Volter:
Moj je zadatak da kažem šta mislim.
Ako ne želite da izvršite samoubistvo, tražite da se nečim zaposlite!
Smrvite bestidnicu (religiju).
(pozdrav Rusou)
Ljudi treba da budu manje ljudi a više čestiti. Ja se duboko ne slažem
sa tvojim shvatanjem (mišljenjem), ali sam spreman da život uložim i
omogućim ti da ga izneseš!
Ako Boga nema, trebalo bi ga izmisliti!
Četiri hiljade svezaka metafizike ne bi mi mogle kazati šta je duša.
Didro:
U „pismu slepcima“, kaže: Ako verujete ili želite da ja verujem u Boga,
morate da mi omogućite da ga se dotaknem!
- Ljudi neće biti slobodni sve dok i poslednji kralj ne bude zadavljen
crevima poslednjeg sveštenika!
Vidite li to jaje? Njime se obaraju sve teološke škole i svi
univerziteti!
Pojam Boga je manje shvatljiv od pojma o četvorostranom krugu!
B. Paskal:
Srce ima svoje razloge koje razum ne može da shvati.
Pol Holbah:
U ime Boga učinjeno je toliko zločina da njega spašava jedino to što on
zaista ne postoji!
Dejvid
Hjum:
- Budi filozof ali sred čitave svoje filozofije ostani čovek.
Erazmo
Roterdamski:
Kad bi svi ljudi bili mudri, njima bi postalo jasno da je
potrebna nova plima i još jedan Prometej, koji bi stvorio sasvim
drugačiji svet!
Bertrand
Rasel:
Ja duboko „verujem“ u Marksovo učenje, isto kao što „verujem“ u ponovni
dolazak Isusa Hrista na zemlju.
Ruso:
Dok je čovek prinuđen da se pokorava, on dobro čini, a čim zbaci zlo,
čini još bolje!
Čovek ništa ne želi onako kako je to stvorila priroda, čak ni čoveka,
nego ga dresira kao konja za jahanje!
U religiji i politici šaka ljudi se guši u izobilju, a izgladnelo
mnoštvo nema šta da jede!
Ludvig
Fojerbah:
Čovekov grob je kolevka svih Bogova!
Emanuel
Kant:
Podržavati metafiziku znači –sakate dokaze snabdevati novim štakama.
Suština Kantovog kategoričkog imperativa glasi: Radi tako da maksima
tvoje delatnosti može da služi kao princip opšteg zakonodavstva.
Kantova filozofija sažeta je u tri velika dela: Kritika čistog uma,
Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja(šta treba da znam, šta
treba da činim i čemu treba da se nadam).
Šopenhauer,
za svoja dela:
Moja dela su kao ogledala, ako u njih gleda neki „majmun“, ne može u
njih da se ogleda nekakav Apostol!
Kad se sukobe glava i knjiga, ječi praznina;
Najpre živeti, pa onda filozofirati;
Čiji hleb jedem, tome pesmu pevam;
Hesiod i Parmenid kazali su veoma značajno: da je Eros prvak, stvaralac,
princip iz koga sve stvari proističu! On (Eros) je uzrok ratu i cilj
miru;
Kao što je postojani bič - oskudica prostog naroda, tako je čamotinja –
bič otmenog sveta.
Našu sreću više stvara ono što jesmo, nego ono što imamo!
Za nauku je dovoljan talenat, ali je za umetnost potreban „genije“!
Čoveka, u kome nema nikakvih duhovnih potreba zovemo
„filistrom“(malograđanin)
Najveće od svih čuda nije osvajač sveta, nego savlađivač samoga sebe.
Subjekat htenja stalno leži na iksionovom točku koji se uvek vrti. On je
večno žedni i gladni Tantal!
Savez na Sinaju i
zapovesti iz Biblije (strana 58-59)
Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam izveo iz zemlje egipatske, iz kuće
ropstva.
Nemoj imati drugih bogova uz mene.
Ne pravi sebi lika ni obličja. Gore na nebu ili dole na zemlji, ili u
vodama pod zemljom.
Ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, Jahve, Bog tvoj, Bog sam
ljubomoran. Kažnjavam greh otaca- onih koji me mrze – na deci do trećeg
i četvrtog kolena, a iskazujem milosrđe hiljadama koji me ljube i vrše
moje zapovesti.
Ne uzimaj uzalud imena Jahve, Boga svoga, jer Jahve ne oprašta onome
koji uzalud izgovara ime njegovo.
Seti se da praznuješ dan subotnji. Šest dana radi, a sedmoga je dana
subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvome.
Poštuj oca svoga i majku svoju, da imaš dug život na zemlji, koji ti da
Jahve, Bog tvoj!
Ne ubij!
Ne čini preljube!
Ne ukradi!
Ne svedoči lažno na bližnjega svoga!
Ne poželi ništa tuđe!
Bertrand
Rasel:
Pitagora je ... religiozni prorok i čist matematičar;
Ne znam ni jednog drugog čoveka koji je toliko uticajan u oblasti
filozofije kao što je bio
Pitagora;
Duše u Hadu zaudaraju, uzalud se one čiste skrnaveći se krvlju, baš kao
onaj koji je zaglavio u blatu i pere svoje noge u blatu. Svaki čovek
koji bi ga video da to radi, držao bi ga ludim;
Religija traži postojanost kroz dva vida, Boga i besmrtnost;
Neka
pravila Pitagorejskog saveza:
1.Ne jesti bob; 2. Ne doticati belog petla;
3. Ne lomiti hleb;
4. Ne podsticati vatru gvožđem; 5. Ne trgati venac; 6. Ne jesti srce;
7. Ne ići glavnim putevima;
8. Ne dozvoliti lasti da se gnezdi pod krovovima;
9. Ne gledati u ogledalo pored svetla.
Da nije Pitagore, Hrišćani ne bi mislili o Hristu kao o reči.
Ono što je za Makijavelija bio Cezare Bordžija, za NIčea je bio
Napoleon- veliki čovek, koga su pobedili mali protivnici!
Ničeu nikad nije bilo dosta ruženja žena; „One su ili majke, ptice ili u
najboljem slučaju krave... „Ideš li ženi, ne zaboravi bič!“
Ničeova etika zaslužuje pažnju zbog dve značajne osobine: prva je –
njegov prezir prema ženama, druga - njegova ogorčena kritika
hrišćanstva.
Georg
Viljem Fridrih Hegel:
Ništa veliko u svetu nije izvršeno bez strasti!
Život nije stvoren za sreću, nego za napore;
Veliki ljudi manje su očevi, nego babice budućnosti...
|
|
